U sve težim jutrima i kiši što tiho pada, na čelu svake ptice, u dugim dnevnim drhtanjima, ima te, zauvijek si prisutna.
Bez obzira da li poštujete Dan zaljubljenih ili ne, sve što slavi ljubav treba smatrati lepim.
A ja još uvijek nosim one iste vagone neistovarene nježnosti ispod kože kao usnulu obalu vrele krvi u očima koje su ponekad zelene.
Neka te cuva i neka ti prica, neka te ona ljubi kad ne mogu ja.
Dok čita ove beleške, Pa se iznervira, Što lažeš, za one kiflice! Ne znam, ali mojih poljubaca bi bilo vise.
Ne zaboravi da uvek nada poslednja nestaje, iako još uvek tvoja bol ne prestaje, Seti se neke lepe uspomene, kada ti je teško imaš uvek mene, Da me pozoveš i da mi se izjadaš, ne treba od tuge u očaj da padaš.
Ljubavni stihovi za nju: 1 Sunce se igra sa tvojom kosom polja umivena nežnom rosom u nebo gledam otebi razmišljam još jedan za tebe stih smišljam 2 Od narcisa se beli polje znam da je moglo bolje listam u glavi sećanja još pamtim obećanja… 3 Iz granja se javlja senica šapuće ozelenela pšenica isti potoci opet bujaju još našu tajnu čuvaju 4 Kad izblede jutarnje slane kad ozelene brezove grane sešću na klupi kraj česme pročitati tvoje nežne pesme ako tad iz oka suza krene tad samo brišem uspomene 5 Mame me plave daljine šapućem tvoje kratko ime ponekad prelistam album stari setim se toliko divnih stvari… 6 Možda je tebalo više snage za male uspomene drage možda bi danas drugačije bilo da te noći nije iz neba lilo… 7 Ja nemam mnogo love ali imam bujne snove ja nemam skupi automobil ali nisam baš ni debil ono što imam to si ti ako grešim oprosti mi 8 Pokloniću ti mesec i zvezde i ptice što se tajno gnezde pokloniću ti boje nove da ulepšaš strae snove pokloniću ti sebe da te tuga ne ogrebe 9 Meni za sreću malo treba cvrkut ptica i sunce sa neba i tvoj zavodljivi pogled što topi sa severa led 10 Još pamtim, bili smo mali iza nas toranj na Avali u daljini se Beograd beleo da vreme stane tad sam poželeo ali ono nije stalo izgleda, nije nam se dalo 11 Kiša već danima pada u duši nemir vlada prazan krevet, prazna soba tišina kao iz groba ja se još ne mirim u uspomene virim 12 Toliko toga sam želeo mnogo toga zbog tebe voleo voleo sam i jesen i vrane i gole drveća grane voleo sam i sok od maline i sunce kada zorom sine a sad ništa ne volim jedino se za tebe Bogu molim 13 Bilo je leto, more ustreptale gore talasi su šaputali naše poljupce gutali zašto je sve to prestalo al sećanje nije nestalo 14 Bila je zima, ona hladna zima što se u kosti uvlači svima šetali smo zalutali u snove te godine nove a sad leprša proleće tuga mi na dlan sleće 15 Vrati se dok kiša lije dok srce za tebe bije već sutra može biti kasno valjda ti je to jasno 16 Bila je neka magla za telefon si se sagla pružio sam ti ruku u glavi čuo buku dal je to bio san ili te je odneo dan 17 Grad je bio nekako pust nad njim neki dim gust šetala si neko malo kuče srce je počelo da arlauče kad bi znao gde si nestala tuga bi možda prestala 18 Kad poljane ozelene i kad narcis krene nekako tad mi je najteže lepe misli u beskraj beže 19 Možda jednom kad letnja kiša moju tugu na trenutak utiša možda baš tad zanemi mali grad i ja te zaboravim na sećanje tačku stavim.
PROMO BONUS VIDEO 3 Crna svadba: Otkrivamo kako izgleda i ko je Baba Mikula! I ja sam imala svoje momente i znala sam da razbijem i nos i glavu.