Kada mi je postajalo najpotrebnije ubrzavanje ritma, taj prokleti autobus, kao za pakost, klizio bi bez najmanjeg potresa.
Saceko sam da mi splasne i spretno ga vratio u farmerke, niko nista nije primetio.
Usao je ukoso, sireci se al nedovoljno zabijen.
Na kraju sam samilosno poljubio Vesnu u obraz.
Bio je kraj decembra.
Bila je to predivna zena, zanosnih oblina, udata u Sapcu za jednog burzuja, uvek smo se pitali sta takva atraktivna zena trazi u jednoj seoskoj osnovnoj skoli.
Jeste li ikad probali to ciniti kradom u autobusu? Kurac mi se pomicao u skladu sa skakutanjem autobusa po neravninama Obrenovackog asfalta.
Njene usne su se spojile sa mojim.