О срећи својој човек вазда снива; Бол, јад и патњу смрт једино лечи.
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
U toku, a narocito od polovine XIX veka — uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti — narodna lirika, ukoliko se nije gasila, znatno se menjala i deformisala.
Zbog sažetosti jezičkog izraza, zbog naglašavanja osjećajnog dojma, zbog naglašavanja na jedinstvu ritma i zvuka riječi s njihovim značenjem, lirska poezija se odlikuje i posebnim odnosom prema onom o čemu se u njoj govori.
Svi ti snovi od sreće satkani bili, da najlepše spavaš moj anđele najlepši i mili! Uz kratke, romantične ljubavne poruke.
.
Ljubav se iskazivala s malo reči i stidljivo, ili bogato, raskošno, s puno međusobne hvale onih koji se vole.
Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno, istaknuto je sve sto je lepo i raskosno, sve sto se da zamisliti.