Bog je svim andjelima dao krila osim tebi, jer nije zelio da mu najljepsi odleti! DEJANE, ti si kap vode u pustinji moje duse, more zelje i okean ljubavi.
Voli me, voleću te! Na tvojim usnama nalaze se najslađe ljubavne reči, dovoljno je samo da te zagrlim i u tom trenutku mogu da poletim do najvećih visina koje postoje.
Kada nisi kraj mene, moje srce hoće da izađe iz grudi, ti si moj nemir, moja nepresušiva strast, budi uvek kraj mene i pruži mi sreću.
.
Ona je zaslužna za mnoga velika dela u kojima danas uživamo.
Daj mi 1000 poljubaca, pa jos 1000, pa jos 1000.
Uskoro će svuda ostajati u snegu tragovi i sijati na sve strane raznobojni gradovi poželeću ti svu sreću ovog sveta i da moja ljubav za tebe procveta Ovo nije moj dan od tuge izatkan nebo je užasno sivo smeta mi sve živo bez tebe život nema smisla moja duša je skroz pokisla Mislila sam da je život kocka leda da me sa neba neko uvek gleda sad vidim da bez tebe ne mogu da živim i da se uzalud nekim idealima divim Šta pametno noćas reći a da bol ne bude još veći doći ćeš opet kad bude maj u oku svetli suza za kraj Mesec je pun, magla se diže jedna misao drugu sustiže na spepenicama mog praga zima neočekivano blaga ispod sećanja podvlačim crtu da zalepim moju ljubav krtu koja ka tebi neumorno hita dal me voliš želi da pita Noć polaka na grad pada u meni opet budi se nada da ćemo ponovo zagrljeni šetati i zlim ljudima opet smetati Sve reke nekud teku mene tvoje reči peku gde sam to pogrešila da ispravim danas sam rešila imaš li još snage za snove drage Prizivam prohujale snove ove godine nove da mi podare tvoje oči ove čarobne noći Noćas na tebe bacam čini sa zvezdama po mesečini noćas mi trebaš više nego ikad neću te zaboraviti nikad Kad jesen oboji rosne gore ja pomislim na plavo more kako si me ljubio do zore Tek je procvetao dren ja pomislim bar na tren da ćeš se pojaviti iza krivine tiho šapnuti moje ime ali tebe nema pa nema u srcu uragan se sprema Priznajem bila sam naivna ne nisam na tebe kivna volela bih samo dok padaju kiše da mi te iz sećanja jesen obriše U daljini čuju se crkvena zvona na nebu trag mlaznog aviona u duši magla se spusta kao nespokoj gusta možda me se i ne sećaš ako možeš da mi obećaš da me iz srca nećeš obrisati da ćeš mi jednu pesmu napisati Kad prvi snegovi zaveju staze kad se sećanja na tebe uobraze poželeću da jutro sa tobom svane i najavi neke lepše dane Opet pokušavam napisati neki stih ti znaš da ja ne mogu bez njih znaš i da se stalno bogu molim da ne prestanem da te volim Na nebu kad se pojavi duga zablistaće moja tuga umorna od sumornih svitanja i večeri sa znakom pitanja Prošlo je sve kao da je tren a tek je procvetao dren sunce najavljuje proleće pčela na maslačak sleće isto nas sunce spaja a daljina razdvaja Poželela sam jutros da mi iz snova izadješ da neku drugu devojku pronadješ znam da za to nemam snage ove zime kišne i blage Mirišu lale i zumbuli ja sam na pozitivnoj nuli bez tebe život nema smisla i moja duša zauvek pokisla očekuje tvoje snažne ruke uzalud stežem bele jastuke U moje srce si ušao kradom sa osmehom i nadom otišao sa suzom što peče a baš je bilo divno veče O tebi sam često sanjala ponekad me ta misao proganjala sad kad sve saberem i oduzmem možda je bilo bolje da si ostao izvan sna možda ne bih stigla do dna Širim svoje umorne ruke borim se protiv bola i muke prizivam dobre andjele da mi se u srce usele hoću da si pored mene da i nama opet krene Ponekad dok sunce jako sija ovo očekivanje mi baš prija nada je od svega jača moje srce poput upaljača samo mu malo treba.
Ja ti saljem dva, jedan za laku noc, a jedan snazan kojeg ces sacuvati ispod jastuka pa ga iskoristi za dobro jutro! Razumijes li sto kaze? Potpuno sam i potpuno zaljubljen u tebe i nije me briga ako misliš da je prekasno.