Copyright © 2002- "Burek.
Godine 1988, povodom proslave navodne hiljadugodišnjice osnivanja grada što su istoričari uzalud pokušavali da ospore , uz veliku pompu svečano je otkrivena statua Ane Livije, junakinje Džojsovog Fineganovog bdenja koliko mi je poznato i dalje neprevedenog na srpsko-hrvatski , u književnikovoj mašti — personifikacije reke Lifi.
.
Inače, žena koja ju je napala sa svojom majkom, prema Žizelinim rečima, ista je ona koja joj je i smestila otkaz te je zbog nje ostala bez posla.
Vidim sebe onako kako drugi mogu da me vide.
To su lokalizovani i traljavi primeri koju mogu da daju neku predstavu, neku ideju ideju? To je bilo najgore, što nije mogla da ispriča tetka Lorensi, da joj objasni zašto je pobegla od kuće onog popodneva kad su tetka Ernestina i tetka Adela, i lutala ulicama i ulicama i nije znala šta da radi, mislila kako mora odmah da se ubije, da se baci pod voz, gledala na sve strane jer je možda onaj čovek opet tu i kad zađe na neko pusto mesto prići će joj i pitaće koliko je sati, možda žene sa slika idu gole ulicama zato što su i one pobegle od kuće pa se plaše tih muškaraca u sivim mantilima ili crnim odelima kao od onog čoveka iz slepe ulice, ali na slikama je bilo mnogo žena a ona je ulicama međutim sad išla sama, mada sva sreća što nije gola kao one druge i što ni jedna u crvenoj tunici nije došla da je zagrli i da joj kaže da legne kao što su joj rekli Teresita i doktor Fontana.
Reći ću ti nešto, ti si to sanjala zbog tatinog albuma, a još tamo nema nikakve veštačke ruke, ali zna se kako je sa snovima.
A onda joj je sinulo kada je u 22 časa uveče izašao ispred jednog groblja.