Proleće se probija kroz grad na nebu mesec mlad oko njega rumene zvezde i ptice što se gnezde a ja bez tvoga zagljaja u tišini rodnog kraja Izlazim iz malog stana osećam vrelinu dana kraj mene srećni ljudi u meni tuga se budi Volim te dok munje sevaju volim te dok slavuji pevaju volim te dok cvetaju irisi volim te dok se šire mirisi Ja više nemam snage odnela si snove drage odnela si oblak i kiše ja voleti ne mogu više Noćas oka nisam sklopio tugu sam na iskap popio tu mi ništa ne može pomoći ako ti ne možeš uskoro doći Smišljam najlepše rime u njima je uvek tvoje ime u njima citiram tvoje reči i osmeh koji dušu leči Voleo bih da si tu dok jesenje liju kiše voleo bih da si tu dok gora krišom uzdiše voleo bih da si tu dok se oluja sprema voleo bih da si tu dok sećanje u meni drema Prosule se po nebu zvezde kao tvoje reči pred svitanje.
.
Toliko te volim da to ne mogu ni objasniti! Kad vidim kako se na mojem telefonu pojavljuje vaše ime, moj dan postaje 10 puta bolji! Još pamtim svaku tvoju reč, svaki osmeh i svaku suzu.
Samo jedan pogled očiju tvojih, pa neka nestanem.