U svakom od ovih romana autor je preokupiran, sada već klasičnom pazolinijevskom temom adolescentnog mladića, i koristio je dijalekat kao kako beg od onoga ąto je smatrao tradicionalnim lingvističkim zatvorom tako i dijalekat kao metaforu za napuątanje tradicionalnog morala.
Saša se budi u bolnici i upoznaje Lanu Jelena Đokić Stefanovu sestru koja se bavi fotografijiom i živi u Parizu.
Preslatka je u licu,ima lepe grudi,ne velike,ali jako cvrste i guzu,uh,okruglu, zategnutu,san svakog muskarca.
Znam iz života da su svi oni što imaju masku na prvi pogled, izuzetno se lepo izražavaju kulturni su , a kad ono izopačeni.